Двадесет свезака радова - Ријеч уредника

     Изворно, у хебрејској историји, јубилејима су се називале свечаности које су одржаване у интервалима од педесет година. На тим свечаностима ослобађани су зависни сељаци, заложене земље враћане су њиховим власницима и – да би се регенерисале – остављане на угару. У савременим друштвима, када се вријеме знатно брже “дешава”, услови за обиљежавање јубилеја – у односу на стару хебрејску традицију – стичу се знатно раније. Овогодишњи јубилеј Радова не проистиче из обиљежавања “округлог броја” година од почетка његовог излажења. Јубилеј Радова 2014. су његових двадесет “бројева”, двадесет објављених свезака.

     Часопис Радови излази од 1998. године. За седамнаест година континуираног појављивања, постао је препознатљив у свијету гласила из области хуманистичких и друштвених наука. Профил часописа одредио је и карактер установе која је његов издавач. Филозофски факултет у Бањој Луци, који истовремено обиљежава свој јубилеј – двадесет година рада – по броју студената и студијских програма неколико година био је највећи факултет у Босни и Херцеговини. На петнаестак “одсјека”, каснијих студијских програма, изучавале су се хуманистичке и друштвене науке. У Радовима су, тако, били заступљени прилози из разних лингвистичких дисциплина, теорије и историје књижевности, педагогије, психологије, филозофије, историје, социјалног рада, социологије, журналистике, политикологије... С временом су се из Филозофског факултета груписале и издвајале поједине студијске групе као посебни факултети (Природно-математички факултет, Филолошки факултет, Факултет политичких наука), који су покренули своје тематски уже оријентисане часописе (Гласник Географског друштва Републике Српске, Филолог, Политеиа), признате у научној јавности. Такви су и часописи Филозофског друштва Републике Српске (Филозофски годишњак) и Друштва педагога Републике Српске (Наша школа). Радови су – и поред тога – задржали почетни профил часописа интердисциплинарног карактера, отвореног за научне прилоге из хуманистичких и друштвених наука.

     Првих четрнаест свезака часописа били су годишњаци. Од броја 15. годишње се објављују двије свеске Радова, које су посебно нумерисане. Са бројем 14. промијењени су изглед, корице и формат часописа, битно је унапријеђена његова техничка обрада, а сви појединачни прилози – осим у часопису – објављени су и посебно, као сепарати. Редакција је тада покренула и електронско издање Радова, у којем су накнадно објављене и све претходне у штампаној верзији публиковане свеске. Отворена је и посебна веб-страница часописа. Упоредо је, уз поштовање потребних захтјева, урађена и аналитичка обрада свих прилога објављених у првих двадесет свезака Радова. Као посебно издање, у вези са овим јубилејом, приређена је и објављена Библиографија првих двадесет свезака Радова. На крају, часопис је добио међународну редакцију.

     Техничко и библиотечко усавршавање часописа није једино. Редакција је континуирано радила на унапређењу квалитета текстова. Часопис је привукао сараднике не само са Универзитета у Бањој Луци(иако су они доминирали), већ и из других научних центара и установа. Његову унутрашњу архитектонику својим прилозима обликовала су већ афирмисана имена из хуманистичких и друштвених наука, али и млади истраживачи, они који су на почетку научне каријере.

     И поред видљивих, до сада постигнутих резултата, пред Редакцијом Радова налазе се бројни изазови. Односе се не само на испуњавање стресне динамике објављивања штампане и електронске верзије часописа према узусима који се данас захтијевају од периодичне публикације научног карактера. Један научни часопис добија смисао само ако настоји да квалитетом превазиђе локалне границе и научном актуелношћу и резултатима стекне завидну међународну репутацију. Радови се налазе на почетку тог перманентног процеса. Будући јубилеји Радова прилика су за његово свестраније сагледавање. И науци је, као и земљи, понекад потребно регенерисање, да буде на угару.

Жељко Вујадиновић